Vlasi...ko su oni?  Sta su oni?

           Danas se sve cesce i cesce srecemo sa pitanjem: „ Ko su Vlasi? Sta su oni, odakle su oni? Jesu li to Rumuni, Srbi il pak Vlasi? A ko su Vlasi ako su Vlasi -Vlasi?“ Bilo kako bilo javljaju se razna misljena koja se i slazu ali i odudaraju...( vidi sta politicari misle o tome. Klikni ovde ) i pri tome javljaju se razne teze i razne cinjenice...pa kome je verovati?

          Nije bas lako pisati o ovome ali mi cemo pokusati da pocnemo iz pocetka i da se oslonimo na istorijske dokumente zapadnoevropskih zemalja za koje mislimo i verujemo da su najtacniji.....

           Pre nego sto su Rimljani poceli jos u II veku pre nove ere da osvajaju Balkan,( 146.g. pre n.e. su Makedonija i Grcka vec bile rimske provincije ), na danasnjim teritorijama istocne Srbije prostirale se Moezija i Trakija cije je stanovnistvo ( mesana plemena ) govorili nekom mesavinom azijskog-evropskog jezika gde je bilo i pojmova iz latinskog i germanskog jezika. Severno, odvojena Dunavom, prostirala se Dakija.   

                            

 

Rimljani polako ali sigurno osvajaju Trakiju, Moeziju a 106.-te godine n.e. car Trajan osvaja celu Dakiju proslavivsi se pobedom nad kraljem Decebalusom. Sprovodi se Romanizacija stanovnistva i uvodi se rimska kultura. Latinski jezik postaje osnovni jezik.                        

        272.-ge god. pod pritiskom i najezdom  germanskih Gota, Rrimljani i deo stanovnistva napustaju teritorije Dakije i naseljavaju se juzno i istocno od Dunava ( deo danasnje Srbije i sevrna Bugarska ). Ipak veliki deo stanovnistva ostaje u Dakiji, Trakiji i Moeziji gde je ipak uspevalo da sacuva do danasnjeg dana tradiciju, kulturu i jezik, mada u vulgarnom smislu. Doseljavanjem Srpskih plemena i potisnuta najezdom Avara stanovnistvo koje je bilo nastanjeno juzno i istocno od Dunava i koje se uglavnom bavilo zemljoradnjom, napustaju svoje obradivo zemljiste i povlace se u brdovite predele sirom Balkana, ( Bugarska, Istocna Srbija, Makedonija, severna Grcka i Dalmacija ) gde se, da bi opstali,  dalje bave stocarstvom. Dakle, u VI veku stanovnistvo Dakije i starosedeoci nastanjeni  juzno od Dunava ( koje se seli ) jos uvek govore istim jezikom, naime Latinskim. Srpska plemena nazivaju starosedeoce Vlasima  koje i Grci takodje nazivaju a predeo severno od Dunava pa sve do Karpata Grci nazivaju Vlaska. To su podaci koje smo nasli u nekim knjigama a dalje navescemo vam studije jednog naucnika koji je rumunskog porekla a zivi negde na americkom kontinentu:

Odakle naziv "Vlah"?

 
Najranija pisana pomena o Vlasima je od Grckih istoricara, na primer Ana Komnena, kcer Bizantijskog cara Alexisa. Ona je pisala u 12.-13.-tom veku. Vlahe opsirnije opisuje Grcki (Bizantijski) general Tzimisches u 10.-tom veku. I Komnena i Tzimisches govore o velikoj i maloj Vlahiji (Megalovlahia, Microvlahia) kao polunezavisnim drzavama u sta su danasnja Grcka, u planinama Pinda i Makedonija, oko Bitolje i Ohrida. (Danasnji) Grcki grad Janina je bio njihov centar. Malo kasnije (oko 1185. ) Nemacki car Frederick Barbarossa, kad je prosao Balkanom  prema Jerusalimu u poslednjem krstarskom ratu, pise o carevini "Vlaha i Bugara", sa vlaskom dinastijom Aseni. (Moderni Bugarski istoricari ne prihvataju da je "njihovo" drugo carstvo bilo u stvari Vlasko-Bugarsko.) Ipak sam car Joanitsa Asen (zvan Kalojan od modernih Bugara) se potpisuje na Latinskom "imperator omnium Bulgarorum et Blacorum". Cak i Papa Inocentie IV u svojim dopisima sa carom Joanitsom priznaje mu latinsko poreklo. (Ja sam citao Komnenu, Porfirogenitosa, i Papa Inocentia na Engleskom prevodu, a mnogo sam ucio od Engleskog istoricara Gibbona iz 18.-tog veka: "The Rise and Fall of the Roman Empire", odprilike na srpskom 'Rast i pad Rimskog Carstva'. Inace ove knjige se lako nadju na Engleskom, i mislim u Evropi na  Nemackom i Francuskom). Mislim da je Aseninova "Vlasko-Bugarska" carevina bila na obe obale Dunava, ali ovo nije jasno. Oko 1250. god.  Bizantija je uspela da unisti ovu carevinu i re-absorbira zemlju u Bizantijumu. Jos kasnije Srpski car Dusan u svom Zakoniku govori o svojim Arbanasima i Vlasima kao ljudima sa posebnim pravom (Jus Valachicus) i zakonima. Dusan cak zabranjuje mesovite brakove medju Srbima i Vlasima!
 
U to vreme Vlasi su jos ziveli po celom Balkanskom poluostrvu, sve do Italije. Na Jadranu i danas postoji "Vlaski Otok", Romanija je poznata planina, a imena sela sa "vlah" u korenu se broju u desetinama. Cak u 16.- tom veku Austrija je imala "Lex Illyrico-Wallachica" u danasnjoj hrvatskoj Krajini. Svi su ovi Vlasi bili asimilirani i postali najcesce Srbi, zbog pravoslavstva. Zato bih ja parafrazirao Karadjica i rekao "Vlasi svi i svuda!"
 
Interesantno je da na svom jeziku, govoreci medju sobom, Vlasi se nikad nisu zvali "Vlasi" negu neku varijantu "Romana". To sto danasnji srpsko-obrazovani Vlasi prihvacaju to ime ne znaci nista. Pitaj ti neku staru babu koja ne zna da cita ili pise.

       Prve Vlaske knezevine se javljaju u 13.-tom veku kada se veliki deo Vlaha oslobadja  Madjarske okupacije. Prvi poznati vojvoda je Besarab. Vremenom, polako ali siurno, nastaje cvrsta Vlaska knezevina -WALACHEI – gde se Trgoviste i Cimpullung razvijaju u glavna mesta. Nastaju vremenom i saveznicke provincije : Walachia mare ( Muntenia ) i  Walachia mica ( Oltenia i nezvanicno, deo istocne Srbije. Postoji cinjenica da je 1395. god. vlaski vojvoda Mirca uspesno odbranio Vlasku od najezde Turaka.. Bitka se odvojala na Rovinama kod Negotina, kada su Turci pokusali , zajedno sa turskim vazalom Markom Kraljevicem, da predju Dunav i prodru u unutrasnjost Vlaske ). Vladajuci Vlaskom  ( 1386-1418 ). legendarni  vojvoda Mirca se uspesno suprostavljao napadima Turaka i Madjara. Sledece znacajno ime koje srecemo u istoriji Vlaha je vojvoda Vlad Tepes ( negde 1400 – 1417 ). A najace mesto u istoriji Vlaha i Vlaske uzima njegov sin Vlad Tepes II, poznati kao Dracula,  ( 1430 – 1476 ).  koji sa seljacima i stocarima takodje uspesno stiti Vlasku teritoriju od Turaka.  

Izgled Vlaha - stoèara, prema opisima putopisaca i živopisa iz tog vremena.

 

Vlah ide u rat. Odeæa i naoružanje u XIV/XV veku.

Ujedinjene knezevine ( velika Vlaska, mala Vlaska i Moldova ) postaju sve jace mocnije i polako prisvajaju nazad svoje bivse teritorije preko Karpata,  koje su okupirane od Madjara .Oko 1600.-te godine formira se teritorija koja otprilike lici na danasnju Rumuniju . Zadrzava se isti jezik ali se menja ime. Naime, Stvara se Rumunija. Rec Rumunija potice iz reci Roman=Rumun=Rumunia. Krajevi juzno od Dunava ( danas istocna Srbija ) ostaju pod delimicnom kontrolom Turaka sto nije smetalo nomadskom vlaskom stanovnistvu da menja teritorije boravka  juzno i severno od Dunava. Na novoj teritoriji ( Rumunija, severno od Dunava ) dolazi i do modernizacije starog Vlaskog jezika i naziva se Rumunskim ( po nekim istorijskim tezama danasnji Rumunski jezik potice od Vlaskog ). Modernizacija jezika nije sprovedena kod  vlaskog stanovnistva juzno i istocno od Dunava.  Medjutim, to stanovnistvo se trudilo do danasnjeg dana da sacuva maternji, mada u izmenjenom obliku, ( staro latinski / romanski - vlaski ) jezik , tradiciju i obicaje. Vlaska muzika, pogotovu, danas je veoma cenjena i u Jugoslaviji i u Rumuniji ( sa kojom ima slicnosti ali se razlikuje ) kao i u Bugarskoj i Makedoniji.

  

 

 


Kostenlose Homepage von Beepworld
 
Verantwortlich für den Inhalt dieser Seite ist ausschließlich der
Autor dieser Homepage, kontaktierbar über dieses Formular!